ЗАШТО И КАКО ПОСТАВИТИ ГРАНИЦЕ ДЕЦИ? РАДИОНИЦА ЗА РОДИТЕЉЕ

ЗАШТО И КАКО ПОСТАВИТИ ГРАНИЦЕ ДЕЦИ?
РАДИОНИЦА ЗА РОДИТЕЉЕ

Прича о изазовима са којима се родитељи суочавају док им деца одрастају наставила се на другом делу радионице за родитеље „Изазови родитељства“. Ова радионица под називом „Зашто и како поставити границе деци“ одржана је у медијатеци Основне школе „Аца Алексић“ 12. децембра 2019.
Радионицу су као и прошли пут, осмислили и водили педагози Светлана Павловић, Далиборка Симић и Драган Ћосић и Олга Милићевић, васпитачица. Присутни су били родитељи, њих тридесетак, чија деца похађају вртић и основне школе у нашем граду.На почетку радионице родитељи су попуњавали упитник који је требало да помогне да увидимо како се родитељи постављају у ситуацијама када постављају границе својој деци. Љубав је препозната као најважнија, разумевање и поштовање као веома важне, док им дисциплина и доследност нису били у већој мери важни. Зато смо се током радионице посебно усмерили на истицање значаја дисциплине и доследности у васпитању.
Анализирајући упитник даље, дошли смо до закључка да сви углавном знамо „како“, али да ипак не реагујемо увек баш онако како бисмо волели. Наметнула су се питања- треба ли да очекујемо да увек реагујемо на најбољи начин, јесмо ли превише строги према себи ако очекујемо да будемо непогрешиви, како својој деци показујемо да је у реду бити погрешив?
Поред истицања важности постављања граница деци, постављене су и неке конкретне технике које се могу применити у одређеним васпитним ситуацијама. Родитељи су се активно укључивали у дискусију говорећи о својим искуствима, описивали технике „које успевају“ код њихове деце, али су делили и дилеме које имају….
Заједно смо покушали да дођемо до одговора зашто најчешће „упадамо у замке васпитања“.
Грешили смо и грешићемо опет, али нема одустајања. Не треба да будемо идеални. Треба да разумемо шта нам се догађа, шта се деци догађа, и да размислимо пре него што реагујемо. Деци не требају идеални родитељи, нити другари, већ родитељи од којих ће учити како да се носе са ситуацијама када погреше, када им је тешко, када су збуњени …
Ако децу не научимо ми учиниће то неко уместо нас! Да ли имамо поверења у те неке друге?